Jevanđelje po Marku 1,35

Gospod se moli kao čovek, ili bolje, kao onaj koji se očovečio, tj. ljudskom prirodom. Njegova molitva je zastupnička za nas, no u isto vreme prosvećujuća za Njegovu čovečansku prirodu, kojoj je padalo u deo da, hodeći uskim putem, usvaja ono Božansko. U poslednjem značenju, ona je za nas obrazac i primer. Apostol Pavle uči da se Duh moli u onima koji su ga primili, premda, ne sam, nego pobuđujući molitvena, stremljenja u duhu čovečijem. Eto prave molitve - duhovne molitve. No, takva je ona tek na svome vrhuncu. Put do nje jeste molitveni trud ljudi koji traže očišćenje i osvećenje. Usamljenost i noć su okolnosti koje odgovaraju tome trudu. Sam, pak, napor se sastoji iz mnoštva poklona sa srdačnim uzdisajima. Trudi se i odstrani svaku lenjost, pa će se i Gospod sažaliti nad tobom i dati ti duh molitve, koji će u tebi početi da deluje kao disanje u telu. Samo počni! Evo sad je najpogodnije vreme!