Jevanđelje po Marku 1,4

Pred javljanje Gospoda narodu i pred Njegovo stupanje na ispunjenje domostroja našeg spasenja, bio je poslan sveti Jovan Preteča kako bi ljude pripremio da ga prihvate (Mk.1,4). Ta priprema se sastojala u prizivanju na pokajanje. I od tog vremena je pokajanje postalo put ka Gospodu i predverje vere u Njega. Sam Spasitelj naš je svoju propoved započeo rečima: Pokajte se i verujte u jevanđelje (Mk.1,15). Onome koji želi spasenje, pokajanje i vera ypyćyjy jedno na drugo. Pokajanje ga opterećuje bremenom grehova i plaši strašnim i neizbežnim sudom pravde Božije. No, dolazi vera i ukazuje mu na Izbavitelja, te on, skinuvši breme grehova ispovešću, sa radošću ide za Njim, putem Njegovih zapovesti. Na taj način se vera pađa iz pokajanja i na njemu počiva. Onaj koji se kaje čvrsto se drži vere zbog osećanja izbavljenja koje mu ona pruža. Vera je, tako, živa od pokajanja. Bez pokajanja, ona je slična drvetu bez unutrašnjeg životodavnog toka, tj. mlitava i neživotvorna.