Sveto pismo
Jevanđelje po Marku 11,13
13I vidjevši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne bješe vrijeme smokvama.
καὶ ἰδὼν συκῆν ἀπὸ μακρόθεν ἔχουσαν φύλλα ἦλθεν εἰ ἄρα τι εὑρήσει ἐν αὐτῇ, καὶ ἐλθὼν ἐπʼ αὐτὴν οὐδὲν εὗρεν εἰ μὴ φύλλα, ὁ γὰρ καιρὸς οὐκ ἦν σύκων.
Tumačenje stiha
Smokvi koja je bila bogata lišćem ali nije imala ploda, Gospod je oduzeo blagoslov – i, ona se osušila (Mk.11,13-20). To je pouka delom. Pod smokvom se podrazumevaju ljudi koji su naizgled ispravni, dok su po suštini svojih dela nedostojni odobravanja. Ko su ti ljudi? To su oni koji znaju da krasno razgovaraju o veri, ali nemaju samu veru. Oni pojmove vere imaju samo u svome umu. Takvi su i oni koji su ispravni samo po spoljašnjem ponašanju, dok su po svojim osećanjima i raspoloženjima vrlo neispravni. Oni pravedna dela pokazuju samo dotle dok nisu u stanju da sakriju svoju neispravnost; čim je, pak, to mogyće – oni ih ne čine. Na primer, oni daju milostinju kada neko prosi u prisustvu ljudi; ukoliko, pak, prosjak bude sam, oni ga čak i izgrde. Oni idu u crkvu da se mole Bogu; na očigled svih se mole, a i kod kuće se mole da se ne bi osramotili pred domaćima. Međutim, čim su sami – neće ni da se prekrste. O misaonom i srdačnom obraćanju Bogu nisu ni čuli. Mi se, pak, pomolimo da Bog ne dopusti da i sami budemo takvi. Jer, u tom slučaju ne bismo mogli da izbegnemo sud izrečen nad smokvom.