Jevanđelje po Mateju 15,21

21-23

Zašto je Gospod učenicima zabranjivao da idu na put neznabožaca, a On sam odlazi u Tir i Sidon, koji su bili neznabožački gradovi? Znaj, dakle, da tamo nije išao da bi propovedao već se skrivao od ljudi, kako piše Marko. Osim toga, odlazi neznabošcima kada je video da fariseji nisu primili Njegovo učenje o hrani. Žena govori: „Pomiluj, ne moju kćer koja nije svesna šta joj se događa, već mene koja patim i stradam gledajući je kako se ona muči.“ Nije rekla: „Dođi i isceli je“, već „Pomiluj“. Gospod joj ne odgovara ni reči, ne zato što je prezire, već da bi pokazao da je pre svega došao radi Jevreja i da posle ne bi mogli da kažu kako čini dobro (samo) neznabošcima. To je takođe učinio da bi se pokazala čvrsta vera ženina.

Ako je, kako kaže božansko Jevanđelje, Gospod, došavši u krajeve tirske i sidonske i ušavši u kući hteo da to niko ne sazna, te ako je Njegova božanska volja svemoguća, a On, zaželevši da ostane u tajnosti, nije mogao, zaključujemo da je On to hteo kao čovek i nije mogao, dakle bio je voljan (imao volju) i kao čovek.