Jevanđelje po Mateju 16,24

„Tada“ – kada? Onda kada je prekorio Petra. Želeći da pokaže da je Petar pogrešio zato što Ga je hteo sprečiti da postrada, govori: „Ti me sprečavaš da postradam, a Ja ti kažem da Moje stradanje ne samo da tebi neće naneti štetu (pošto bez njega nema spasenja), već se i ti ne možeš spasti ukoliko sam ne umreš, kao i niko drugi, bilo da je muškarac ili žena, bogataš ili siromah.“ Gospod kaže: „Ako hoće ko…“, da bi pokazao da vrlina dolazi od slobodne volje, a ne od nužnosti. Onaj koji ide za Isusom nije samo onaj koji Ga ispoveda kao Sina Božjeg već i onaj koji trpeljivo podnosi sve nevolje i iskušenja. „Neka se odrekne sebe“, znači da je potrebno potpuno odrečenje, to jest da nemamo ništa zajedničko s telom, već da prezremo i same sebe, kao što postoji običaj da kažemo: „Odrekao se toga i toga“, umesto „Nema prijatelja ni poznanika“. Zato ne treba imati nikakve ljubavi prema telu, kako bismo mogli poneti krst, to jest smrt, i to sa revnošću zatražiti najsramniju smrt, kakva je u starini bila smrt na krstu. Ali, dodaje: „I za Mnom ide, jer se na krstu razapinju mnogi razbojnici i lopovi, ali ipak nisu Moji učenici. Neka, dakle, ide za Mnom i neka pokaže sve druge vrline.“ Sebe se odriče i onaj koji je juče živeo u bludu, a danas živi celomudreno. Takav je bio i Pavle koji se toliko odrekao sebe da je govorio: „A ne živim ne više ja, nego živi u meni Hristos.“ Svoj krst uzima onaj koji sebe umrtvi i razapne svetu.