Jevanđelje po Mateju 18,7

Gospod, kao čovekoljubiv, oplakuje svet, jer će ga zadesiti nskušenja i sablazni. Ali, ako neko kaže: „Zašto plakati kada je potrebno pomoći i pružiti ruku“, mi odgovaramo da i plačem možemo pomoći drugima.Često je, naime, dobro da plačem pomognemo onima kojima ne možemo pomoći utehom i savetom, ne bi li se nekako priveli razumu i osvestili. Ali, ako je „potrebno da dođu sablazni“, kako ih možemo izbeći? One moraju da dođu, ali mi nismo dužni da postradamo od njih, jer im se možemo suprotstaviti. Pod „sablaznima“ razumi ljude koji nas sprečavaju u činjenju dobra, a pod „svetom“ one koji su prizemni, koji se vuku po zemlji, i koje na putu dobra lako zaustavlja svaka prepreka.