Jevanđelje po Mateju 27,51

O kakav strašan ukor ljudima! I mrtva priroda poznala je Onoga koga ljudi nisu mogli poznati. Sva nemušta tvar uskolebala se i stala na svoj način i svojim jezikom da protestvuje. Nemušta se zemlja potrese - to je njen jezik. Kamenje se raspade - to je njegov jezik. Sunce uzdrža svetlost svoju - to je njegov jezik. Svaka tvar na svoj način protestvuje. Jer je svaka tvar pokorna. kao Adamu negda u Raju. I jer Njega svaka tvar poznaje, kao Adama u Raju. Kako je to, da su Njega beslovesne tvari poznale i bile Mu poslušne, to mi ne znamo. To je nekakvo unutrašnje čuvstvo tvari, koje je njima došlo od reči Božje, kojom su sazdane. I to čuvstvo beslovesnih tvari više vredi nego razum ljudski pomračen grehom. Od svega što postoji, ništa nije sleplje od razuma ljudskog pomračenog grehom. Jer on ne samo ne vidi ono zašto je stvoren da vidi nego vidi ono što je suprotno biću, suprotno Bogu, suprotno istini. To su gradusi slepila ispod slepila, to su brojevi ispod nule. To je čovek niže tvari. Jer dok sveštenici Božji u Jerusalimu ne poznadoše Boga svoga, poznadoše Ga bure i vetrovi, poznadoše Ga biljke i životinje, poznaše Ga mora i reke, i zemlja, i kamenje, i zvezde, i sunce, pa i sami demoni. O kakav stid za ljude!

Potrese se zemlja, kamenje se raspade, a sunce pomrča, koliko zbog gneva, toliko zbog žalosti. Ražalosti se sva priroda nad mukama Sina Božjeg, čijim se mukama radovahu sveštenici jerusalimski. I protest, i žalost, i - strah. Ustraši se sva tvar od smrti Onoga, ko je nju viknuo da ustane ni iz čega i da se raduje biću. Kao da htede reći: s kim sad ostajemo, i ko će nas držati kad Svedržitelj izdahnu?

O braćo, zastidimo se ovoga protesta, ove žalosti i ovoga straha nemušte tvari! I s pokajanjem uzviknimo Gospodu Pobeditelju: oprosti, milosrdni Gospode, oprosti, jer zaista kad god grešimo i Tebe vređamo, ne znamo šta radimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.