Jevanđelje po Mateju 3,10

"A već i sjekira kod korijena drveću stoji."

„Sekirom“ naziva Hristov sud, a „drvećem“ svakoga od nas. Tako se onaj koji nije poverovao još odavde u korenu seče i u oganj baca.

"Svako, dakle, drvo, makar vodilo poreklo od Avraama, koje ne rađa dobra roda."

Nije rekao „koje nije rodilo“, već „koje ne rađa“, jer uvek treba rađati plodove vrlina. Ako si juče dao milostinju, a danas otimaš, nisi blagougodio Bogu.

"Siječe se i u oganj baca."

To jest, u oganj pakleni.

Plod, plod, i samo plod traži Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima i uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost — sve je to samo lišće na drvetu. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca" (Mat. 3, 10). Čak i nehrišćanski narodi cenili su dobra dela više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti pravilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne. Atinjani mu se podsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe Špartancima, svi skočiše na noge i ponudiše mu mesto. Videći to Atinjani pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im Špartanci odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro." Ko tvori dobro, taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor dobra u čoveku jeste dobro, bogoljubivo srce.