To je Eleazar, o kojem se govori i napred u 15,2. Avraamov sluga ne znači rob, nego više služitelj u domu, jer njemu Avraam poverava važnu ulogu: da Isaku nađe i dovede nevestu. Po Sv. Ocima, ceo ovaj (gl. 24) predivno, poetski opisan događaj zaručenja i dovođenja Reveke Isaku (koji je već žrtvovanjem praobraz Hrista – gl. 22) praslika je zaručenja Crkve (i u njoj svake čiste duše) sa Hristom. Eleazar je praobraz učenika Hristovih koji Mu privode Nevestu-Crkvu iz neznabožaca (kažu Sv. Grigorije Niski i Sv. Kiril Aleksandrijski), a to je Reveka, koja je devojka (alma-betula), od rodbine Avraamove, još neznabožačke, što prednajavljuje da će i neznabošci Crkvom ući u nasleđe Božijeg obećanja datog Avraamu.
To je starodrevni način zaklinjanja: stavljanje ruke pod stegno=bedro (tj. između nogu: 46,26; Izl.1,5); slična je zakletva Jakova Josifu (47,29). „Stegno/bedro u Sv. Pismu najčešće označava organe tela neophodne za rađanje dece. Tako je blaženi Avraam, kad je poslao u Mesopotamiju vernoga slugu da uzme Isaku ženu, zapovedio mu da se zakune, govoreći ovako: Stavi ruku svoju pod bedro moje, to jest: Zakuni se Bogom, i onima koji će proizaći od mene, i Porodom Vladičanskim (=Hristom)“. (Sv. Kiril Aleksandrijski, Glafira, PG 69,272-4).
Tumačenje stiha
Komentari
2