Sveto pismo

Postanje 3,8

8
I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.
Καὶ ἤκουσαν τῆς φωνῆς Κυρίου τοῦ Θεοῦ περιπατοῦντος ἐν τῷ παραδείσῳ τὸ δειλινόν, καὶ ἐκρύβησαν ὅ τε Ἀδὰμ καὶ ἡ γυνὴ αὐτοῦ ἀπὸ προσώπου Κυρίου τοῦ Θεοῦ ἐν μέσῳ τοῦ ξύλου τοῦ παραδείσου.

Tumačenje stiha

Komentari

Po Sv. Teofilu Antiohijskom, "Logos Božiji, koji je sve stvorio, uzimajući lice Oca, do šao je u Raj u licu Boga i razgovarao sa Adamom", što pokazuje i glas koji je Adam čuo (st.10), a glas šta je drugo nego Reč Njegova (=Božija), Koja je Sin Njegov" (Avtoliku 2,22).

I MT i LXX imaju drveta (jedn.), a prevodi daju: drveće. Lice Božije u otkrivanju Boga ljudima znači nekad radost i blagoslov (Broj.6,24-26), a nekad strogost i kaznu (Jerem 52,3; Mih.3,4); oba puta Lice Božje jeste i deluje spasonosno. Severijan Gavalski objašnjava ovo Hristološki: "Blagosloven Bog svetih, Koji je tada predveče posetio Adama, a sada je na Krstu predveče postradao... Zažele Adam da bude Bog - Hristos mu ispuni želju... Ti zažele izjednačenje s Bogom (ισοθείαν), Ja (veli Hristos) postajem jednak s čovekom (ισάνθρωποσ); ti ushtede biti Bog, ja hoću da postanem čovek... oću da želiš ravnoboštvo, ali ne da to dostojanstvo otmeš bez volje Gospodnje. Zato Ja postajem čovek, da tebi to nemoguće učinim mogućim /tj. oboženje/" (O stvaranju sveta 6,5. PG 56,490).

Nazad na celo poglavlje