Tekst MT nije punktiran, pa se može čitati spojeno (ketiv-kere): בְּגָד = U sreću! (tako LXX: ἐν τύχῃ: Teodorit zna varijantu: εὐτύχηχα = usrećuih se), Na sreću! ili odvojeno: בְּ גַּד = Dođe sreća! Otuda ime Gad znači: Sreća (= Srećko!). Aramejci-Sirijci su poštovali božanstvo sreće zvano Gad = Sreća (Is.65,11). Teodorit Kirski (Aporije 87) primećuje da to što Lija spominje Sreću/Τύχη, Fortuna, ona to čini kao odgajena u neznaboštvu svoga oca Lavana, koji još uvek kao paganin vrača i ima idole (v. 30,27; 31,30).
Tumačenje stiha
Komentari
1