Kada je David, progonjen od Saula, pobegao u pustinju, njegovi prijatelji i dobronamernici savetovali su mu da se sakrije u planine, jer he tamo njegov život biti bezbedniji. U gorenavedenim rečima, David prijatelje i dobronamernike razobličuje kao one, koji daju savete dostojne osude. Na Gospoda se pouzdah, kaže, i ne nadam se ni u kakvu drugačiju pomoć. Zašto mojoj duši, tj. meni samom, govorite da kao vrabac odleti u goru i da se, slično toj plašljivoj ptici, tamo sakrije? Trebalo bi ovde primetiti da prorok često kaže duši mojoj umesto “ meni samom“.
Tumačenje stiha
Komentari
1