Psalam 144,2

Čuva Gospod sve koji ga ljube (Ps. 144, 20). Žitija svetitelja potvrđuju to jasno kao sunce. Neki zavidljivi sveštenici optužiše patrijarhu Anatoliju sv. Danila klevetajući na nj kao da je on volh. U stvari, oni zaviđahu tada još sasvim mladom podvižniku, koji ih nadmaši u svima vrlinama i svojim životom privuče mnogi narod k sebi. Patrijarh pozva Danila k sebi, i ispita ga, prvo kako veruje, pa onda kako živi. I kada Danilo iskaza sve, patrijarh ustade c mesta, zagrli ga i pohvalivši — otpusti c mirom. Posle nekoliko dana razbole se patrijarh Anatolije, pa prizva Danila i zamoli ga da se pomoli Bogu za nj, da bi ozdravio. Danilo se pomoli Bogu, i patrijarh odmah ozdravi. Pa kako patrijarh htede Danila nečim nagraditi, zamoli ga mladi svetitelj da kao nagradu oprosti klevetnicima njegovim. Na to patrijarh reče: „Kako da im ne oprostim, kad su oni vinovnici tolikog blaga, naime, i tebe da poznam, i kroz tebe isceljenje da dobijem!" Vaistinu, čuva Gospod sve koji ga ljube, i zlo, koje im ljudi umišljaju, okreće na njihovo dobro. U vreme kada sv. Nikon Suhi robovaše u Tatarina, razboli se Tatarin na smrt; pa videći, da će skoro umreti, naredi svojim sinovima, da po njegovoj smrti raspnu na krst roba Nikona više njegovog groba. No sv. Nikon prozre u budućnosg i vide da će ce ovaj njegov surovi gospodar krstiti, pa se pomoli Bogu za njegovo ozdravljenje. I ozdravi Tatarin, mimo svakog očekivanja. Tako spase Nikon molitvom i sebe od telesne smrti i svoga gospodara od duševne.