Rimljanima 1,5

Kroz kojega primismo blagodat i apostolstvo, da radi Imena Njegovog privedemo u poslušnost vere

Zapazi priznavanje. Ništa kaže, nije naše, nego smo sve dobili kroz Sina. Ja sam kroz Duha dobio blagodat i apostolstvo. On će vas poučiti, kaže Gospod. I Duh kaže: Odvojte mi Pavla i Varnavu (Dela ap. 13; 2) i Kroz Duha se daje reč mudrosti (1. Kor. 12; 8). Šta to znači? Znači da ono, što pripada Duhu pripada i Sinu, i suprotno. Dobili smo, kaže, blagodat i apostolstvo, odnosno, mi nismo postali apostoli prema svojim zaslugama, nego od blagodati sa nebesa. I ubeđivanje je, međutim, delo blagodati, jer je apostolsko delo (apostolski zadatak) bio da idu i da propovedaju, dok ubeđivanje slušalaca u potpunosti pripada Bogu. U poslušnost vere. Mi, kaže, nismo poslati radi prepirki, niti radi ispitivanja i dokazivanja, nego da privedemo u pokornost vere, kako bi poučavani slušali, verujući bez ikakvog protivurečenja.

Sve neznabošce.

Blagodat da u poslušnost vere privedemo sve narode dobili smo mi tj. ne ja sam, nego i ostali apostoli. Pavle nije posetio sve narode. Neko će reći da, ukoliko to nije učinio za života, nakon smrti pohodi sve narode posredstvom poslanica. Poverovali bi slušajući o imenu Hristovom, a ne o Njegovoj suštini. Naime, čuda je savršavalo ime Hristovo: i ono samo zahteva veru, jer se ni ono ne može pojmiti umom. Pogledaj kakav je dar blagoveštenja: ono nije predato jednom narodu, kao Stari Zavet, nego svim narodima.