Sveto pismo
Rimljanima 11,22
22Gledaj dakle dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti otsječen.
ἴδε οὖν χρηστότητα καὶ ἀποτομίαν θεοῦ· ἐπὶ μὲν τοὺς πεσόντας ἀποτομία, ἐπὶ δὲ σὲ χρηστότης θεοῦ, ἐὰν ἐπιμένῃς τῇ χρηστότητι, ἐπεὶ καὶ σὺ ἐκκοπήσῃ.
Tumačenje stiha
Nije rekao: vidi zaslugu svoju, nego dobrotu Božiju, jer je sve delo blagodati Božije. Postaraj se da ostaneš, ali nije rekao u veri, nego: u dobroti, tj. do kraja života čini ono, što je dostojno čovekoljublja Božijeg. Ako ne budeš tako postupao, bićeš odsečen. Tako će i Judejci biti pricepljeni, ako ne ostanu u neverovanju, jer ih nije Bog na početku odsekao, nego su sami otpali i same sebe odsekli svojim neverovanjem. Govoreći da Bog nije poštedeo, ima u vidu da Bog nije pomilovao Judejce, nego da ih smatra nedostojnima zajednice i društva svetih predaka. Pavle veoma mudro zastrašuje neznabošce onim, što se desilo Judejcima, dok primerom neznabožaca u Judejcima podstiče odvažnost da se s verom pricepe, ispunjavajući ih nadom u svemogućstvo Božije. Bog je, kaže, moćan da ih opet pricepi, On čini sve, što prevazilazi naša nadanja.