Rimljanima 2,10

U onome što dalje sledi apostol namerava da dokaže da niti obrezanje koristi niti neobrezanje škodi, a zatim da ukaže na neophodnost vere, koja opravdava čoveka. On zbog toga na početku unižava judejstvo. Primeti njegovu mudrost: govori o onome što je bilo do dolaska Hristovog, da je svet bio ispunjen porokom i da su svi bili podložni kazni, najpre Judejac a zatim i Jelin. Priznavši za nesumnjivo da će neznabožac biti kažnjen za zlo, otuda izvodi zaključak da će on biti nagrađen za dobro. Ako su i nagrada i kazna posledica dela, onda su zakon i obrezanje već postali suvišni, i ne samo suvišni, nego Judejcu pripremaju i veću kaznu. Ako se neznabožac optužuje zato, što se nije rukovodio prirodom a zatim i prirodnim zakonom, onda se daleko više osuđuje Judejac, koji je, pored tog rukovođenja, bio vaspitan i u Zakonu. Tome se priklanja reč apostola. Sada prepoznaj smisao reči. Pod Jelinima ovde ne podrazumeva idolopoklonike, nego bogobojažljive ljude koji žive pobožno iako nemaju Zakon. Takvi su bili Melhisedek, Jov, Ninevljani i, najzad, Kornilije.
Na isti način misli i na Judejce koji su živeli do dolaska Hristovog. Nastojeći da dokaže da obrezanje nema nikakvu snagu, obraća pažnju na drevna vremena i pokazuje da nije bilo nikakve razlike između bogobojažljivih neznabožaca i vrlinskih Judejaca. Ako pak Judejci ni do dolaska Hristovog ni po čemu nisu prevazilazili neznabošce, kada je judejstvo bilo posebno slavno, onda ga utoliko pre ne prevazilazi ni sada, kad je Zakon ukinut. Tako govori apostol, nameravajući da sruši gordost Judejaca, koji nisu prihvatali one, što su potekli od neznaboštva.
Slava, kaže, i čast, i mir. Zemaljska dobra svagda imaju neprijatelje, povezana su s nespokojstvom, izložena zavisti i lukavstvu i, čak i kad im niko spolja ne preti, sam onaj, koji ih poseduje, u mislima je uznemiren; međutim, slava i čast u Bogu naslađuju se mirom i tuđe im je nespokojstvo u pomislima, jer nisu podložni lukavstvu. Kako je izgledalo neverovatno da se časti udostoji neznabožac, koji nije slušao Zakon i Proroke, dokazuje im to time što je Bog nelicemeran. Bog, kaže, ne obraća pažnju na to ko je ko, nego ispituje dela. Ako pak po delima nema razlike između Judejca i Jelina, onda ništa ne sprečava da se i ovaj drugi udostoji iste časti kao i prvi. Kada je, dakle, ukinut zakon, ne preuznosi se, Judejine, pred onim koji ti je, dolazeći iz neznaboštva ali čineći dobra dela, bio jednak čak i onda, kada je tvoje judejstvo bilo slavno.