Rimljanima 2,25

Budući da su Judejci veoma poštovali obrezanje, nije na samom početku rekao da je suvišno i beskorisno, nego ga na rečima dopušta, dok ga na delu odbacuje i kaže: saglasan sam da je obrezanje korisno, ali onda kad ispunjavaš zakon. Nije rekao da je ono beskorisno, da ne bi pomislili da ponižava obrezanje, nego dokazuje da Judejac nema obrezanje, govo-reći: Obrezanje je tvoje neobrezanje postalo. Dokazuje, dakle, da Judejac nije obrezan po srcu.

Podrazumeva dva vida obrezanja i dva vida neobrezanja: jedno je spoljašnje a drugo unutrašnje. Drugim rečima, spoljašnje obrezanje je telesno, kad se neko obrezuje po telu, dok se duhovno obrezanje sastoji u odbacivanju telesnih strasti. O telesnom obrezanju se govori onda, kad neko ostane neobrezan po telu, dok se o duhovnom obrezanju radi onda, kad neko, imajući neznabožačku dušu ni najmanje ne odseca strasti. Pavlova misao je sledeća: ako si obrezan po telu, ali ne izvršavaš ono što je zakonom ustanovljeno, ti si još uvek neobrezan, neobrezan po duhu. Na isti način, onaj, koji je neobrezan po telu, ali izvršava ono što je zakonom ustanovljeno, obrezan je po duhu, jer je on lišen telesnih strasti. To objašnjava i u nastavku. Saslušaj.