Rimljanima 2,26

Ne kaže da neobrezanje prevashodi obrezanje, jer bi to bilo isuviše bolno (za njih), nego kaže: Računaće mu se za obrezanje. Zbog toga je istinsko obrezanje dobro delanje; na isti način rđavo delanje je neobrezanje. Zapazi da nije rekao: „ako neobrezani očuva zakon“ jer je, verovatno, pretpostavljao da bi neko mogao da prigovori: da li neobrezan čovek uopšte može da očuva zakon, kad i samo neobrezanje predstavlja narušavanje zakona? Kako se izrazio? Zapovesti zakona, tj. zapovesti, za koje se nadaju da će se njihovim izvršenjem opravdati. Obrezanje, naime, nije bilo delo nego stradanje, kakvo je pretrpeo onaj što su ga obrezivali, zbog čega se ne može ni zvati opravdanjem zakona. Ono je dato kao znak, da Judejce ne bi mešali s neznabošcima.