Sveto pismo
Rimljanima 5,15
15Ali dar nije tako kao grijeh; jer kad kroz grijeh jednoga pomriješe mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednoga čovjeka Isusa Hrista.
Ἀλλʼ οὐχ ὡς τὸ παράπτωμα, οὕτως καὶ τὸ χάρισμα· εἰ γὰρ τῷ τοῦ ἑνὸς παραπτώματι οἱ πολλοὶ ἀπέθανον, πολλῷ μᾶλλον ἡ χάρις τοῦ θεοῦ καὶ ἡ δωρεὰ ἐν χάριτι τῇ τοῦ ἑνὸς ἀνθρώπου Ἰησοῦ Χριστοῦ εἰς τοὺς πολλοὺς ἐπερίσσευσεν.
Tumačenje stiha
Hristos nam, kaže, nije doneo korist samo u onoj meri, u kojoj nam je Adam naneo štetu; ako je greh bio toliko jak da su usled pada jednoga osuđeni svi njegovi potomci, premda nisu pali, onda će na mnoge daleko više i obilnije dejstvovati blagodat Boga Oca, i ne samo Njegova, nego i (blagodat) Njegovog Sina. Dar Božiji ne može biti jednak osudi kroz jednog što je sagrešio.
Prestup, tj. greh, koji podleže sudu, potekao je od Adama i bi osuda tj. smrt, i mnoštvo grehova svagda je postojalo u njegovom potomstvu, tako da su se ljudi nalazili u vlasti mnogih grehova i smrti. Blagodatnidar bi opravdanje od mnogih prestupa, tj. blagodat ne samo da je izbrisala taj jedan greh, nego i ostale grehove, koji su za njim usledili. Ona nam je postala za opravdanje, dajući nam oproštaj svih prestupa, učinjenih posle pada.