Rimljanima 7,21

Izraz je nejasan, jer u njemu nešto nedostaje. Trebalo bi reći: kad hoću da činim dobro, u zakonu nalazim svog zaštitnika. Ja, međutim, ne činim dobro, jer mi je zlo prisutno. Smisao ovog mesta je sledeći: „Poznanje dobra je od početka položeno u mene. Nalazim takođe da i zakon štiti dobro i da ga hvali, i ja želim da činim dobro, ali me privlači neka druga sila, u meni je prisutno zlo, tj. dejstvovanje zla ne poništava se u meni.“
Uostalom, tumačeći ovo mesto kao nepotpuno, sv. Jovan Zlatousti nagoveštava da se ono može shvatiti i drugačije, odnosno: nalazim da zakon nije dat nikome drugom nego meni, koji želim da činim dobro. Zakon je zakon samo za one, što žele da čine dobro, kao za one koji žele isto što i on. To postaje jasno iz onoga što sledi.