Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
Postanak 3:22
22 I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te dovijeka živi.
Kopirano
Komentari
„Kao jedan od nas" - još jedno mesto koje nagoveštava Boga - Svetu Trojicu. Pokušaji jevrejskih tumača, još od vremena Targuma (Targum Jonašan: „Evo, jedan je dole, kao ja koji sam jedan gore", Simah: Adam postade zajedno od sebe") i novijih biblista, da ovo mesto skrenu negde ustranu, npr...
Više
. shvate ga kao razmišljanje Boga u sebi“, "savetovanje sa samim sobom", ili "razgovor Boga sa Anđelima" (Osty), samo je bežanje od biblijskog teksta.
Sv. Oci vide u tome izobličenje Adamove gordosti, a Sv. Maksim vidi u tim rečima Božju ironiju na đavolje obećanje ljudima: „bićete kao bogovi" (3,5; navodi i dr. primere ironije: Lev 26,27), te Bog zato veli: "kao jedan od Nas - znajući dobro i zlo", što je za Boga neprimenljivo, jer Bog "nema složeno znanje, sastavljeno od suprotnosti (zla i dobra)" (Talasiju, 44).
Sv. Fotije pak misli da to nije ironija, nego, zbog Adamovog preuzimanja "kao jedan od Nas" Božjeg prava: da donosi zakone a da ih ne sluša, da promišlja a da mu ne treba promišljanje Božje, zato ga Bog nadalje izgoni iz Raja: da shvati koliko je sam nemoćan da pozna dobro i zlo, i da uvidi svoju nemoć i nesposobnost da živi večno sam od sebe (Amfilohija, 23).
Bog je izagnao čoveka iz Raja ne zavideći mu, nego milujući ga: da ne ostane svagda prestupnik, da ne bude besmrtan greh njegov, da zlo ne bude beskrajno i neizlečivo; prekinuo je prestup njegov i zaustavio greh. da bi kroz smrt - započeo živeti Bogu... Hristos je (vaskrsenjem) oživeo čoveka Adama, i ukinuo smrt (Sv. Irinej, Prot.jeresi 3,23,6-7).
Sv. Maksim: Bog zabranjuje Adamu jelo drveta života "da zlo ne bude besmrtno, održavano uzimanjem udela u dobru" (τή μετοχή τού καλού - Talasiju, 44).
Sv. Oci vide u tome izobličenje Adamove gordosti, a Sv. Maksim vidi u tim rečima Božju ironiju na đavolje obećanje ljudima: „bićete kao bogovi" (3,5; navodi i dr. primere ironije: Lev 26,27), te Bog zato veli: "kao jedan od Nas - znajući dobro i zlo", što je za Boga neprimenljivo, jer Bog "nema složeno znanje, sastavljeno od suprotnosti (zla i dobra)" (Talasiju, 44).
Sv. Fotije pak misli da to nije ironija, nego, zbog Adamovog preuzimanja "kao jedan od Nas" Božjeg prava: da donosi zakone a da ih ne sluša, da promišlja a da mu ne treba promišljanje Božje, zato ga Bog nadalje izgoni iz Raja: da shvati koliko je sam nemoćan da pozna dobro i zlo, i da uvidi svoju nemoć i nesposobnost da živi večno sam od sebe (Amfilohija, 23).
Bog je izagnao čoveka iz Raja ne zavideći mu, nego milujući ga: da ne ostane svagda prestupnik, da ne bude besmrtan greh njegov, da zlo ne bude beskrajno i neizlečivo; prekinuo je prestup njegov i zaustavio greh. da bi kroz smrt - započeo živeti Bogu... Hristos je (vaskrsenjem) oživeo čoveka Adama, i ukinuo smrt (Sv. Irinej, Prot.jeresi 3,23,6-7).
Sv. Maksim: Bog zabranjuje Adamu jelo drveta života "da zlo ne bude besmrtno, održavano uzimanjem udela u dobru" (τή μετοχή τού καλού - Talasiju, 44).
