bi za jedan dan. On ne zaropta na Boga nego pade na zemlju i pokloni se, i reče: go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se vratiti onamo. Tada izgubi Jov i zdravlje, poslednje što imade, a celo mu telo, od temena do peta, pokriše rane i gnoj. I seđaše Jov na pepelu i uzdizaše hvalu Bogu. A žena ga nagovaraše, da se odrekne Boga svoga. Reče joj Jov pravedni: kad smo dobro primali od Boga, zar zlo da ne primimo?
Prijatelji ga ukorevahu, da je grešan i gorđahu se svojom pameću i pravednošću pred njim, no Jov se smerno moljaše Bogu, i trpeljivo podnošaše rane svoje i nesreću svoju. I danas biva kao i onda, da kad nas snađe neka beda, susedi naši prave se pametniji i pravedniji od nas. No Bog Svemudri pusti sve ove bede na Jova da kuša ne samo Jova, slugu Svoga, nego i srodnike i prijatelje njegove. Pa kad se svak pokaza kakav je, kad svak položi ispit pred Bogom, tada Bog svesilnom desnicom Svojom povrati Jovu i zdravlje i dvojinom onoliko bogatstva koliko mu beše uzeo, i dade mu opet sedam sinova i tri kćeri.

Ko ima jaku veru, braćo, taj ima i jasan vid duhovni, da može videti prst Božji i u svom blagovanju i u svom stradanju. Ko ima jaku veru, ima i veliku trpeljivost u stradanju. Kad mu Bog daje, on blagodari, kad mu Bog uzima, on blagosilja: da je blagosloveno ime Gospodnje.

Gospode Bože Jova mnogostradalnoga i trpeljivoga, nauči i nas blagosiljati ime Tvoje u stradanju našem. Tebi slava i hvala vavek. Amin