im i verujućim, u snu. Kako je onda mogao da ne poveruje kada mu je anđeo govorio o onome o čemu je on sam u sebi razmišljao i o čemu nikome nije nista kazao? Dok je on, dakle, razmišljao o tome, nikome ništa ne govoreći, javio mu se anđeo. Razume se, Josif je poverovao da je (anđeo) od Boga, jer samo Bog zna ono što nije izrečeno.

"...Josife, sine Davidov..."

Nazvao ga je "sinom Davidovim", podsećajući ga na proroštvo po kome je Hristos trebalo da proizađe iz semena Davidova. Anđeo je tako govorio kako bi ubedio Josifa da poveruje i seti se Davida koji je primio obećanje o dolasku Hrista.

"...Ne boj se uzeti..."

Ovim pokazuje da se Josif plašio da zadrzi Mariju kako ne bi razgnevio Boga time što pruža utočište preljubnici. Ili, u drugom smislu. "Ne boj se", to jest: "Iako se bojiš da priđeš onoj koja je začela od Duha Svetoga, ipak se ne plaši da je primis k sebi, to jest, da je zadržiš u svome domu", jer je u umu i mislima svojim Josif već bio otpustio Mariju.

"...Mariju, ženu svoju..."

Anđeo kaže: "Ti, možda, misliš da je ona preljubnica, ali ja ti kažem da je ona tvoja žena, to jest, niko je nije osramotio, već je ona tvoja nevesta."

"...Jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga."

"Ona ne samo da je nevina od svakog bezakonog telesnog odnosa već je i začela na neki božanski način. Zato, pre treba da se raduješ zbog toga.