ona želela da ima dete od semena Avraamova, svuče sa sebe haljine udovičke, obuče se kao bludnica i leže sa svojim svekrom, te začne od njega blizance. I kada je trebalo da ih rodi, prvo dete izbaci svoju ruku iz materice, kao da će se prvi roditi, pa babica odmah obeleži ispruženu ruku detinju crvenom vrpcom kako bi se poznao prvorodjeni. Ali, dete vrati ruku nazad u utrobu majčinu, te se drugi rodi kao prvi, dok onaj koji je bio ispružio ruku izađe za njim. Zato je onaj koji se prvi rodio nazvan Fares, što znači "zastoj", jer je zaustavio prirodni poredak, dok je drugo dete koje je povuklo ruku nazvano Zara.

Ova priča ukazuje na neku tajnu. Kao što je Zara prvi izbacio ruku, a potom je opet povukao, tako se i život u Hristu projavio u onim svetiteljima koji su živeli pre Zakona i obrezanja, jer se oni nisu opravdali držanjem Zakona i zapovesti već evanđelskim životom. Pogledaj na Avraama koji je ostavio svoga oca i dom radi Boga i čak se odrekao prirode. Pogledaj na Jova i Melhisedeka!

Kada je došao Zakon, nestalo je i ovakvog načina života. Ali, kako se tamo posle rođenja Faresa opet pojavio Zara, tako je po predaji Zakona opet zasijao evanđelski život zapečaćen "crvenom vrpcom", to jest, krvlju Hristovom. Zato evanđelista i spominje ovo dvoje dece, jer je njihovo rođenje označavalo nešto tajanstveno. Osim toga, iako Tamara, kako se vidi, ne zaslužuje pohvalu zbog svog telesnog odnosa sa svekrom, evanđelista pominje i nju da bi pokazao, da je Hristos, primivši radi nas sve, primio i takve pretke. Ili tačnije: da bi ih time čto se sam rodio od njih, osvetio, jer On nije dočao ,da zove pravednike, vec grečnike"