i čovečija duša. „Sejač“ je Hristos. „Dobro seme“ su dobri ljudi ili dobre misli. „Kukolj“ su jeresi ili rđave misli, a onaj koji ga je posejao je đavo. „Ljudi koji su pospali“ jesu oni koji su u svojoj lenjosti i nemaru dali mesta jereticima ili rđavim mislima. „Sluge“ su anđeli koji negoduju zato što su se pojavile jeresi ili rđave misli u duši čovekovoj i žele da iskorene i poseku iz ovoga života jeretike i one koji misle o zlu. Ali, Bog ne dozvoljava da se jeretici istrebljuju nasiljem, kako zajedno s njima ne bi stradali i bili istrebljeni pravednici. Takođe, ne želi ni da poseče čoveka zbog njegovih rđavih misli i grehova, kako se ne bi zajedno s njima upropas-tila i „pšenica“ (to jest ono što je dobro u njima).

Da je, na primer, Matej posečen dok je još bio „kukolj“, bila bi počupana sa njim i „pšenica“ reči koja će kasnije nići iz njega. Slično je i s Pavlom i (pokajanim) razbojnikom. Dok su bili „kukolj“ nisu posečeni, već su ostavljeni u životu, da bi kasnije uzrasla njihova vrlina. Zato Gospod kaže anđelima da će na kraju sveta sakupiti „kukolj“, to jest jeretike. Ali, kako? U okove, to jest, svezavši im ruke i noge, pošto u to vreme čovek ništa neće moći da uradi već će svaka njegova delatna sila biti svezana. Dotle će „pšenicu“, dakle svetitelje, anđeli žeteoci sabrati u nebeske žitnice. Tako je i sa rđavim mislima koje je imao Pavle kada je proganjao (hrišćane). One su izgorele u ognju Hristovom koji je On došao da baci na zemlju, dok je „pšenica“, dakle, njegove dobre misli, sabrana u crkvene „žitnice“