u je svako stavljao koliko je hteo i ona se zvala „gaza“. Sve što se tamo našlo razdavano je siromašnima. Fariseji su, dakle, nagovarali mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već da to prilože u riznicu Hrama. Učili su ih da govore: „Ono što tražiš od mene, oče, je dar, to jest priloženo je Bogu.“ Tada su oni i fariseji delili novac, a roditelji su ostajali nezbrinuti u svojoj starosti. Na isti način su postu-pali i zajmodavci. Ako bi neki od njih pozajmio siromahu novac, a dužnik kasnije nije imao da vrati dug, zajmodavac bi govorio dužniku da je ono što mu duguje „korvan“, to jest dar posvećen Bogu. Tada bi dužnik, koji je tako dugovao Bog, bio prisiljen da i protiv svoje volje plati dug. Eto, čemu su fariseji učili mlade