ici braće. Pošto su se desetorica apostola smutila čuvši ove reči, Gospod ih poziva i umiruje samim Svojim pozivom pre nego što im je išta rekao. Sinovi Zevedejevi su, naime, nasamo govorili sa Hristom, odvojivši se odos talih. Sada km Gospod svima zajedno govori. Budući da je znao da je vlastoljublje veliki tiranin duše, te zaslužuje oštru kaznu, Hristos ih još više smirava upoređujući ih sa neznabošcima i nevernicima koji trče za prolaznom slavom. On ih posramljuje govoreći: „Drugi ljudi se hvale time što su knezovi i vladari, jer je vlastoljublje strast neznabožaca, međutim, moji učenici dobijaju čast po svome smirenju koje se ogleda u tome da onaj koji želi da bude veći treba da služi onima koji su mu potčinjeni, što je znak krajnjeg smirenja. Ja vam to sam pokazujem, jer sam Vladar i Car na nebesima koji se smirio i došao da posluži vašem spasenju. Služiću vam do te mere da ću i dušu Svoju dati za otkup mnogih“, to jest, za sve, jer „mnogi“ označavaju sve ljude