a drvetu, kao što je to ranije učinio sa krdom svinja. Učinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude. Učenici su s pravom bili začuđeni, pošto smokva u sebi ima dosta tečnosti. Zato je i čudo bilo još veće, jer je ona odmah usahnula. „Smokva“ označava i jevrejsku sinagogu koja ima samo „lišće“, dakle, vidljivo slovo Zakona, ali ne i plod Svetoga Duha. Međutim, i svaki čovek koji se preda slastima zemaljskoga života sličan je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao Hristu kada ogladni, već samo lišće koje vene i opada kao prolazna maštanja ovoga sveta. Na takvog se odnosi prokletstvo, jer Hristos kaže: „Idite od mene prokleti u oganj.“ Takav će čovek usahnuti kao smokva, pržen u paklenom ognju, i njegov jezik će se osušiti kao jezik onoga bogataša (u priči o ubogom Lazaru)