očekivati uzvišene stvari od onih koji su se tek obratili Hristu, posebno ne od jedne slabe žene, već primiti od njih onoliko vere koliko imaju. Kada neko prinese dar Bogu nemoj ga odvraćati i prezirati njegovo usrđe, šaljući ga da svoj dar poda siromasima, već mu dopusti da ispuni ono što je namerio. Ako zatraži tvoj savet, da li da poda (prilog) siromasima ili da priloži Bogu, savetuj ga da pomogne siromasima. Međutim, ako je već prineo dar Bogu, nema razloga da ga odvraćaš, jer čast koja se ukazuje Bogu treba više ceniti od svega drugog, čak i od same milostinje. Iako znamo da Hristos u svome čovekoljublju prima milost ukazanu drugima kao Njemu učinjen dar, ipak ne treba prezreti Boga i činiti samo mi-lostinju. Kada bi tako bilo, morali bismo da krademo dragocenosti iz hramova i ukradeno dajemo siromasima. Ali, nije tako, i da bi mogaoda razumeš da nije isto biti milostiv prema siromasima i Ukazivati čast samome Hristu i služiti Mu, počuj sledeće reči: „Siromahe“, kaže, „imate svagda sa sobom, a Mene nemate svagda.“ Vidiš li, dakle, da je jedno služiti Hristu, a drugo ukazivati milost siromasima, iako Hristos u svome čovekoljublju ono što je učinjeno siromašnim prima kao Svoje