je savest naša. Mi je ponekad prisiljavamo da ćuti – i ona zaista ćuti. Ipak, premda i ćuti, ona vrši svoje delo, i vodi najtačniji letopis naših dela. Šta da radimo ako je na njemu zapisano mnogo rđavog? Potrebno je izbrisati napisano. Čime? Suzama pokajanja. Te suze će oprati sve, tako da neće ostati ni traga od onoga što je rđavo i što je bilo zapisano. Ako, pak, ne operemo ono rđavo, bićemo prinuđeni da na Sudu sve napisano sami pročitamo. Pošto će tada našom svešću ovladati pravda, sami ćemo sebi doneti sud, dok će ga Gospod samo potvrditi. Ta odluka će biti neopoziva, budući da će svako sam sebe osuditi. Do drugih mu tada neće biti. I sve će se to završiti u treptaju oka: pogledaćeš i videćeš kakav si. Tog časa ćeš od Gospoda svudaprisutnog čuti potvrdu suda. Posle toga je svemu kraj�