ne može da se zaustavi i da ne razglašuje o onome što je od Njega dobijeno. Kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili i koja primamo od Gospoda, među nama ne bi bilo nezahvalnih, ne bi bilo narušilaca Njegove svete volje, ne bi bilo onih koji ga ne bi ljubili više od svega. Krštenjem smo izbavljeni od praroditeljskog greha i sve njegove pogubnosti; u pokajanju se stalno omivamo od grehova koji se neprestano lepe za nas; promisao Božiji nas štiti od nesreća, često nevidljivih za nas same; naš život dobija usmerenje koje je najbezopasnije za nas i najpogodnije za naše ciljeve. Najzad, sve što imamo, od Gospoda smo primili. Zbog toga treba iz sve duše da pribegavamo Gospodu, da u svemu ispunjavamo Njegovu volju, da proslavljamo Njegovo presveto ime, i to pre svega životom i delima, kako ne bismo bili gori od gadarinskog đavoimanog, koji se odmah pokazao toliko mudar da je svima postao dostojan primer za podražavanje