16 Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.
Kopirano
Komentari
16-17

To nam kazuju reči Spasove: „Jer Bogu tako omile svet da i Sina svog Jedinorodnog dade, da nijedan koji u Njega veruje ne pogine, nego da ima život večni“ (st. 16). Ovim Evanđelist kao da objašnjava prethodni stih: krst je primio Sin Božji ne zato što je morao nego iz čovekoljublja. Jer da nije tog bezmernog čovekoljublja Božjeg, zar bi Sin Božji došao u zemaljski svet smrti da smrću svojom spasava svet od smrti? Ne, On bi došao kao Sudija, i to pravedni, da sudi i osudi svet zbog strašnog greha njegovog i smrti njegove, zbog bezbrojmih grehova njegovih i bezbrojnih smrti njegovih.

Međutim On je došao „da se svet spase Njime (kroza NJ)“ (et. 17), spase u Bogočovečanskom telu Njegovom koje je Crkva: spasava se sav svet prolazeći kroz Njega, živeći u Njemu, ostajući u Njemu; jer osgaje u Bezgrešnome, koji jedini spasava od greha, osgaje u Besmrtnome, koji jedini spasava od smrti. Svaki čovek koji ostane izvan Njega, ostaje u grehu i smrti, i zato gine. Samo je On očišćenje od grehova ljudskih, očistilište. Čovek se spasava ako svim bićem kroz veru uđe u Njega, ostane u Njega, živi u Njemu. Istinita je blagovest Spasova: „Ja sam vrata, ko uđe kroza Me spasće se“ (Jn, 10,9).

Spasenje je Spasiteljem; spasenje je u Spasitelju; mora se biti u Njemu i živeti Njime, da bi se čovek spasao od greha, smrti i đavola. Drugog puta nema. Zato „nema ni u jednome drugome spasenja„; zato i „nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasgi“ (D.A. 4,11-12).

Sveti Zlatoust blagovesti: Dva najveća dobra: krsno Raspeće Spasovo n Sveta Tajna Krštenja pokazuju bolje od svega neiskazanu ljubav Gospoda Hrista za rod ljudski: On je i postradao za neprijatelje i umro za neprijatelje i u Krštenju iam darovao potpuni oproštaj grehova. No da ne bi ko rekao, kako se mogu spasti oni koji veruju u Raspetoga kada je i On sam bio savladan smrću, On nam navodi primer iz stare istorije: bakarnu zmiju.

Kada su se Jevreji u pustinji spasavali od smrti pogledom ia bakarnu zmiju, utoliko pre mogu dobiti ogromno dobro oni koji veruju u Raspetoga. Raspeće se zbilo ne po nemoći Raspetoga, i ne po tome što su Jevreji odneli pobedu nad Njim, već što „Bog zavole svet“ (st. 16). Razlog zbog koga je telesni hram Spasov podvrgnut raspeću jeste: da nijedan koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni“ (sg. 15). Eto šta je krst i spasenje koje On daje. Vidiš li podudarnost između praslike i stvarnosti? U pustinji se Jevreji spasavaju samo od privremene smrti; a ovde koji veruju – od večne smrti.

Tamo okačena zmija isceljuje od ujeda zmija; ovde Raspeti Isus leči od ujeda duhovne zmije. Tamo koji gleda telesnim očima dobija isceljenje; ovde koji gleda duševnim očima oslobađa se od svih grehova. Tamo je okačen bakar koji ima obličje zmije; ovde – telo Gospoda, obrazovano Duhom Svetim. Tamo je zmija ujedala, zmija i lečila; tako i ovde: smrt je pogubila, smrt i spasla. Ali zmija, koja je pogubljivala imala je otrov, a koja je spasavala nije imala otrova; tako i ovde: smrt koja je pogubila imala je greh, kao zmija otrov, a smrt Gospoda bila je slobodna od svakoga greha, kao bakarna zmija – od otrova. Rečeno je za Gospoda: „On greha ne učini, niti se prevara nađe u ustima Njegovim“ (1. Petr. 2,22).
Sv. Justin Ćelijski
Sv. Justin Ćelijski
(1894 - 1979)
Analiza
Pretraga