i kolebamo i lebdimo, i zar si potreban ti da bismo se utvrdili?), dodaje: to jest, da se tu sa vama utešim. Smisao je sledeći: vi trpite mnoga ugnjetavanja, i zato želim da se vidim s vama da bih vas donekle utešio ili, bolje rečeno, da bih se i sam utešio. To zahteva zajednička korist. Tadašnjim verujućim, koji su živeli kao u zatočeništvu, bilo je neophodno da odlaze jedni drugima i time su silno tešili jedni druge. Znači li to da je i Pavlu bila potrebna njihova pomoć? Ni najmanje, jer je on stub Crkve. Naprotiv, da se ne bi oštro izrazio i, kao što smo rekli, da ih ne bi ogorčio, rekao je da mu je potrebna njihova uteha. Ako pak neko kaže, da je apostola u tom slučaju veselilo narastanje vere kod Rimljana, onda će i takva reč biti dobra; ona se vidi i iz apostolovih reči: zajedničkom verom, i vašom i mojom. U tom slučaju, misao će biti sledeća: i ja ću se, videvši vašu veru, utešiti i obradovati, i vi ćete se utvrditi mojom verom, dobivši utehu u onome u čemu se možda kolebate usled malodušnosti. On to, međutim, ne govori otvoreno, nego vešto to podrazumevajući