a zatim pretnje. Prvo je delo volje Božije koja prethodi, a drugo – posledica našeg nemara. Obrati pažnju na red reči. Došao je, kaže, Hristos, i doneo ti opravdanje i oproštaj. Ako ih ne prihvatiš, otkriva se gnev Božiji sa neba, očigledno – u vreme Drugog dolaska. I sada doživljavamo gnev Božiji, ali radi našeg popravljanja, a tada – samo radi kazne. I sada u mnogo čemu mislimo da vidimo uvredu od ljudi, a tada će biti jasno da od Boga dolazi kazna za svaku bezbožnost. Istinsko služenje i blagočešće je jedno, dok je bezbožnost mnogolika, zbog čega je i rekao: svaku bezbožnost, jer ona ima mnogo puteva, i nepravdu ljudi. Bezbožnost i nepravda nisu jedno isto.

Prvo je protiv Boga a drugo protiv ljudi; pri tom je prvo misleni (teorijski), a drugo delatni (praktični) greh. I nepravda ima mnogo puteva, jer bližnjeg neko može da uvredi na mnogo načina – ili u pogledu imanja, ili u pogledu žene, ili u pogledu časti. Uostalom, neki tvrde, da Pavle i pod nepravdom podrazumeva učenje. Poslušaj sad šta znači: koji drže istinu u nepravdi. Istina ili poznanje o Bogu, položeno je u ljude na samom njihovom rođenju. Međutim, neznabošci su tu istinu i poznanje potisnuli nepravdom, tj. uvredili su je, istupajući protiv onog, što im je predato i pripisujući slavu Božiju idolima. Zamisli čoveka koji je dobio novac da ga potroši na slavu cara; ako bi ga on potrošio na lopove i bludnice, pravedno bi se reklo da je on uvredio slavu cara. Tako su i neznabošci potisnuli nepravdom, tj. sakrili i nepravedno zatamnili slavu Boga i poznanje o Njemu, upotrebivši ih onako, kako ih nije trebalo upotrebiti.