7-8
Ponavlja ono što je prethodno već rečeno, da bi razjasnio. Ako se kroz moj prestup Bog pokazao kao pravedan i veran, zašto bi, najzad, osuđivali mene, koji sam bio na korist slavi Božijoj? U takvom slučaju ja ne zaslužujem osudu, nego nagradu. Ako je pak to pravedno, onda
...Više
će biti pravedno i ono što neznabošci govore o nama. Kad su neznabošci čuli Pavlove reči: Gde se umnoži Greh, onde sejoš većma umnoži blagodat (Rim. 5; 20), izložili su ih podsmehu i tvrdili da hrišćani tobože govore: činićemo zlo da bi proisteklo dobro, grešićemo još više, da bi se umnožila blagodat. Te reči neznabožaca, koje su izgovorili da bi nam se narugali i da bi nas izložili podsmehu, mogu se primeniti i u ovom slučaju, ako dopustimo da Bog projavljuje Svoju dobrotu zahvaljujući našoj poročnosti i neblagodarnosti.
U stvarnosti, međutim, nije tako. Reč neznabožaca je reč onih, koji svagda govore laž. Njihova je osuda pravedna, tj. oni će pravedno biti kažnjeni. Prema tome, ja time što grešim ne postajem uzrok opravdanja Božijeg, jer bivam osuđen kao grešnik; ako bih grešio radi slave Božije, ne bih bio osuđen