a. Sve se savršavalo rečju Božijom. Isaak se nije rodio po zakonu i po sili prirode, nego po sili obećanja.

U ovo vreme doći ću, i u Sarre će biti sin (v. 1. Mojs. 18; 10). Isaak je, dakle, začet i rođen rečju Božijom. Tako se i nad nama, čedima Božijim, u kupelji krštenja, kao u utrobi, izgovaraju reči Božije, koje nas i začinju, jer se mi rađamo krštavanjem u ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha. I kao što je tamo Bog obećao rođenje Isaakovo a zatim to obećanje i ispunio, tako je On kroz proroke obećao i naše rođenje, a zatim je (to obećanje) i ispunio.

Zbog toga reči: U Isaaku će ti se nazvati seme treba shvatati ovako: seme Avraamovo su oni, koji su se rodili po primeru Isaakovom, tj. rečju Božijom.

Prema tome, reč Božija se ostvarila, ali je Bog obećanje podario istinskom semenu, tj. verujućima koji potiču od neznabožaca: i oni su postali čeda Božija kao i Isaak, jer su i oni od obećanja. Ako pak Judejci kažu da reči: u Isaaku će ti se nazvati seme označavaju da će se oni, što se rode od Isaaka, ubrojati u seme Avraamovo, onda ovde treba ubrojati i Idumejce i sve, koji su od njega potekli, jer je njihov praotac Isav takođe bio Isaakov sin. Idumejci, međutim, ne samo da se ne nazivaju sinovima Avraamovim, nego su i sasvim tuđi Izrailjcima i nazivaju ih inoplemenicima