je imao sveštenički čin. Međutim, ako on nije bio poslat da krštava, kako je onda krštavao? On nije bio poslat prevashodno zbog toga, ali mu nije bilo ni zabranjeno da krštava. On je bio poslat radi važnijeg dela, ali mu nije bilo zabranjeno da ispunjava ni ono, što je manje važno.

Ne mudrim rečima, da se ne obesnaži krst Hristov.

Unizivši nadmenost onih koji su se gordili krštenjem, prelazi sada na one koji su seb gordili spoljašnjom mudrošću i kaže: "Poslao me je (Hristos) da propovedam, ali ne mudrim rečima, tj. krasnorečivo i biranim izrazima, da krst ili propoved o krstu ne bi bili oštećeni i uniženi", jer to znači izraz: da se ne obesnaži, odnosno, da se pokažu kao beskorisni i štetni. Pored toga, da su apostoli propovedali mudrim rečima, neki bi mogli da kažu da su ubeđivali snagom reči a ne silom propovedanoga, a to bi bila šteta i poniženje za Raspetoga. Propovedajući s prostotom, oni su pokazali da sve savršava sila Raspetoga. Sila krsta može da se obesnaži i na drugi način. Na primer, Jelin me pita za nešto božanstveno, što prevazilazi naš razum. Ako počnem da mu dokazujem posredstvom silogizama i spoljašnje mudrosti, pokazaću se kao slab, jer ni jedan razum ne može da izobrazi božanstvene stvari. Tako će se moja slabost pokazati kao slabost propovedi, a samim tim će se obesnažiti i krst, jer će se pokazati kao prazan i beskoristan