druga sila, protivna Ocu. Neka te ne čudi što je upotrebio izraz koji više ukazuje na smirenje: kada želi da nešto u potpunosti iskoreni, Pavle koristi snažne izraze. Na primer, kada želi da dokaže da verujuća žena, živeći s neverujućim mužem, ne trpi nikakvu štetu, on kaže da se muž osvećuje (1. Kor. 7; 14). On ne kaže da muž koji ostaje neverujući postaje svet, nego pojačanim izrazom pokazuje da verujuća žena ne trpi nikakvu štetu. Tako i ovde, pomenuvši pokoravanje, u korenu uništava lukavu pomisao koja bi se kod nekoga mogla pojaviti, tj. pomisao o tome da je Sin, možda, jači od Oca, ako može da savrši toliko dela.

Sveti Grigorije Bogoslov kaže da Sin, prisvojivši za Sebe sve naše, i našu potčinjenost (pokornost) smatra Svojom. Mi se sada protivimo Bogu: neverujući tako što Ga ne priznaju, a verujući tako što mnogi služe strastima, zbog čega Mu nismo pokoreni. Međutim, kad ovi prvi jednom priznaju Onoga Kojeg sad odbacuju a drugi, tj. mi, odustanemo od strasti u ovom životu, tada se, nesumnjivo, može reći da se i Sin pokorio. Prihvativši čovečiju prirodu, On je sve naše učinio i Svojim (osim greha).

Da bude Bog sve u svemu.

Odnosno, da sve zavisi od Oca i da niko ne misli da postoje dva bespočetna i razdvojena načela. Kad neprijatelji budu pod nogama Sina, a Sin se ne protivi Ocu nego se, kao što i priliči Sinu, Ocu pokorava, tada će, naravno, Bog Otac biti sve u svemu. Neki kažu da se time, tj. pokornošću svega, označava prekidanje zla. Naime, kad ne bude greha, očigledno je da će Bog biti sve u svemu. Tada oni, koji u sebi nemaju ništa božanstveno, ili ga imaju vrlo malo, neće moći da se prepuste niskim pobudama i strastima, nego ćemo svi biti bogopodobni i svi ćemo u sebi imati Boga i samo Njega. Bog će za nas biti sve: i hrana, i piće, i odeća, i misao, i kretanje