ud, kaže, skrnavi čitavo telo. Upravo zbog toga bludnici obično odlaze u kupatila, svedočeći time da je njihovo telo oskrnavljeno. Bludnik, dakle, greši protiv samog tela, jer ga skrnavi i prlja. Iako se i ubistvo savršava telom, ono ipak ne skrnavi čitavo telo. Za ubistvo se može baciti kamen ili drvo ili neko drugo veštastvo, dok blud ne može da se počini bez tela: zbog toga se ono svagda skrnavi. Uostalom, apostol je nameravao da težinu toga greha predstavi u uveličanom obliku, jer se njega tiče sadašnji savet. Blud nikako nije porok koji je gori od svih ostalih poroka.

Poznajem i druga rešenja ovog pitanja. Takvo je i sledeće rešenje: bludnik greši protiv sopstvenog tela u tom smislu što se ne spaja sa željom da izrodi decu, kao prilikom spajanja sa zakonitom ženom, nego ga uzaludno skrnavi izlivanjem semena i time ga čini slabim. Drugo rešenje: bludnik greši protiv žene s kojom se spaja, jer ona kroz to postaje njegovo telo i zato, ako se nezakonito spaja s njom, greši protiv nje.

Uostalom, rešenje velikog Zlatoustog je bolje od svih, a tu mislim na prvo rešenje. Osim toga, neki izražavaju sumnju i pitaju: „Šta to znači? Zar zavist takođe ne isušuje telo“, i razrešavaju ovo pitanje na sledeći način: zavist je strast a ne dejstvo. Apostol pak govori o dejstvu (evo njegovih reči: svaki greh, koji čovek učini), a ne o strasti. U stvari, zavist ne stvaramo mi, nego ona dejstvuje u nama