in, niko ne bi trebalo da se isuviše bavi ni nekim drugim stvarima: niti tužnim prilikama, koje je nagovestio rečima: oni koji plaču, niti radošću, koju je označio rečima: oni koji se raduju, ni ugovorima, koje je nagovestio rečima: oni koji kupuju. Zbog čega, kaže, nabrajati ovo i ono? Jednostavno, oni koji upotrebljavaju ovaj svet, trebalo bi da budu kao da ga ne upotrebljavaju, tj. da se ne privezuju za njega usrdno i pristrasno. Prekomerna upotreba, koja izlazi iz granica neophodnog, predstavlja zloupotrebu.

Jer prolazi obličje ovoga sveta.

Prolazi i razlaže se (raspada se). Zašto bi se vezivali za ono, što se raspada? Imenicom „obličje“ pokazao je da stvari ovoga sveta samo proleću ispred očiju, da su izuzetno lake, i da u sebi nemaju ništa čvrsto i suštastveno (suštinsko)