Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
2. Korinćanima 13:5
5 Sami sebe okušajte jeste li u vjeri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? već ako da u čemu nijeste valjani.
Kopirano
Komentari
Zato: „Sami sebe ispitujte jeste li u veri, sami sebe ogledajte“ u veri raspetog i vaskrslog Gospoda Isusa, Bogočoveka. Jer je to najvažnije za čoveka, za ljudsko biće uopšte: vera u raspetog i vaskrslog Gospoda. U tome, jedino u tome je sva veličina, sva vrednost, sav smisao čov...
Više
ekova bića. Vez te vere, hteo ili ne, čovek pada u raznovrsne ponore: laži, zablude, zla, smrti, greha, nepravde, mržnje, i u sve poroke satanizma i humanizma.
„Verom stojimo“ ( 2 Kor.1,24) u večnoj Istini Hristovoj, u večnoj Pravdi Njegovoj, u večnoj Ljubavi Njegovoj, u Večnom Životu Njegovom – verom, a ne znanjem ili znanjima, a ne naukom ili naukama, a ne filosofijom ili filosofijama, a ne umetnošću ili umetnostima: jer nas ta vera drži u Bogočoveku i svemu Njegovom. A to su takve neizrazive radosti i takve čudesne stvarnosti, kakve oko ljudsko ne vide, i srce ljudsko ne nasluti, i um ljudski ne zamisli: jer su sve beskrajne božanskim beskrajnostima, koje nikakav um ljudski ni srce ljudsko obuhvatiti ne mogu. Šta govorim: obuhvatiti! – Ne, ni približno naslutiti. Zato nas ka tome i kroza sve to vodi jedino vera u Bogočoveka Hrista, i ona nas drži u tome, i zauvek održava.
Zato je vera najvažnija delatnost čovekova bića u svima njegovim svetovima i večnostima. Stoga neprestano ispitujte sebe jeste li u veri, ogledajte sebe svaki dan i svaki čas. Ispitujte sve ponore srca svog i uma svog, da li su u veri. Pronađete li neki kraj srca svog ili kutak uma svog da nije u veri Hristovoj, – zagledajte dobro, mora biti sav u truleži, u tami, u pustoši, u smrti. Jer gde Hrista nema, tu je tama, i trulež, i smrt, i svako zlo. A gde je On, – tu je sav raj, sva Istina Božja, i Pravda, i Večnost, i Svetlost. Jer Hristos time živi u ljudima, u njihovim srcima, umovima i savestima.
„Ili ne poznajete da je Isus Hristos u vama? osim ako u čemu niste valjani“. Hristos se uselio u vas hrišćane kroz sveto krštenje, i neprestano se useljuje kroz sveto Pričešće, kroz sveto pokajanje, kroz sve svete tajne; a useljuje se u vas i kroz svete vrline: veru, ljubav, nadu, molitvu, post, krotost, smirenost, trpljenje, praštanje, bratoljublje. A iseljujemo Hrista iz sebe, znate li čime? – Maloverjem, krivoverjem, neverjem, samoživošću, sebičnošću, zlobom, mržnjom, pakošću, pohotljivošću, srebroljubljem, i uopšte svakim grehom, svakom strašću, svakim nevaljalstvom.
Vera u Gospoda Hrista je oganj koji spaljuje svaku nečistotu u biću ljudskom, svako nevaljalstvo i greh i zlo i strast. Nije li vera jaka u nama, u nama se neosetno nakote razni duhovni crvi, u početku skoro nevidljivi, neprimetno mali, da zatim porastu u crve neuspavljive, ako ne budemo stražili nad sobom molitvom, postom, bdenjem, ljubavlju, trpljenjam, hrvanjem sa svakim grehom, sa ovakom strašću, sa svakom smrću, sa svakim demonom. Samo jaka vera daje sile i snage čoveku da vodi čist i sveti život, jer ona crpe snage za to iz životvorne blagodati Gospodnje, koja se podviga naših radi izliva i razliva po našoj duši, i krepi je i jača i čini nepobedivom u borbi sa gresima i strastima.
„Verom stojimo“ ( 2 Kor.1,24) u večnoj Istini Hristovoj, u večnoj Pravdi Njegovoj, u večnoj Ljubavi Njegovoj, u Večnom Životu Njegovom – verom, a ne znanjem ili znanjima, a ne naukom ili naukama, a ne filosofijom ili filosofijama, a ne umetnošću ili umetnostima: jer nas ta vera drži u Bogočoveku i svemu Njegovom. A to su takve neizrazive radosti i takve čudesne stvarnosti, kakve oko ljudsko ne vide, i srce ljudsko ne nasluti, i um ljudski ne zamisli: jer su sve beskrajne božanskim beskrajnostima, koje nikakav um ljudski ni srce ljudsko obuhvatiti ne mogu. Šta govorim: obuhvatiti! – Ne, ni približno naslutiti. Zato nas ka tome i kroza sve to vodi jedino vera u Bogočoveka Hrista, i ona nas drži u tome, i zauvek održava.
Zato je vera najvažnija delatnost čovekova bića u svima njegovim svetovima i večnostima. Stoga neprestano ispitujte sebe jeste li u veri, ogledajte sebe svaki dan i svaki čas. Ispitujte sve ponore srca svog i uma svog, da li su u veri. Pronađete li neki kraj srca svog ili kutak uma svog da nije u veri Hristovoj, – zagledajte dobro, mora biti sav u truleži, u tami, u pustoši, u smrti. Jer gde Hrista nema, tu je tama, i trulež, i smrt, i svako zlo. A gde je On, – tu je sav raj, sva Istina Božja, i Pravda, i Večnost, i Svetlost. Jer Hristos time živi u ljudima, u njihovim srcima, umovima i savestima.
„Ili ne poznajete da je Isus Hristos u vama? osim ako u čemu niste valjani“. Hristos se uselio u vas hrišćane kroz sveto krštenje, i neprestano se useljuje kroz sveto Pričešće, kroz sveto pokajanje, kroz sve svete tajne; a useljuje se u vas i kroz svete vrline: veru, ljubav, nadu, molitvu, post, krotost, smirenost, trpljenje, praštanje, bratoljublje. A iseljujemo Hrista iz sebe, znate li čime? – Maloverjem, krivoverjem, neverjem, samoživošću, sebičnošću, zlobom, mržnjom, pakošću, pohotljivošću, srebroljubljem, i uopšte svakim grehom, svakom strašću, svakim nevaljalstvom.
Vera u Gospoda Hrista je oganj koji spaljuje svaku nečistotu u biću ljudskom, svako nevaljalstvo i greh i zlo i strast. Nije li vera jaka u nama, u nama se neosetno nakote razni duhovni crvi, u početku skoro nevidljivi, neprimetno mali, da zatim porastu u crve neuspavljive, ako ne budemo stražili nad sobom molitvom, postom, bdenjem, ljubavlju, trpljenjam, hrvanjem sa svakim grehom, sa ovakom strašću, sa svakom smrću, sa svakim demonom. Samo jaka vera daje sile i snage čoveku da vodi čist i sveti život, jer ona crpe snage za to iz životvorne blagodati Gospodnje, koja se podviga naših radi izliva i razliva po našoj duši, i krepi je i jača i čini nepobedivom u borbi sa gresima i strastima.
