dušu telu, koja kad se verom, ljubavlju, molitvom, i ostalim podvizima evanđelskim taru, raspaljuju se u veliku svetlost. I pomoću te svetlosti, i u toj svetlosti, mi vidimo Istinitu Svetlost – Boga. U tami tela našeg Bog je zapalio božansku svetlost davši nam bogoliki um. To je duhovni vid vaš, duhovno oko naše koje Boga vidi. Bez toga, celo biće ljudsko nije drugo do tama. U toj tami „sveća je telu oko“, tojest bogolika duša. I kada je to oko „zdravo“, onda će „sve telo tvoje svetlo biti“ (Mt. 6,22}, osvetljeno biti, jer će se u njega ulivati božanska svetlost, koja je Bogom Logosom razlivena svuda po kosmosu (sr. Jn. 1,3-4). ? kada se to oko razboli grehom, pokvari i oslepi od greha, onda će „sve telo tvoje tamno biti“ (Mt. 6,23). Čim božanska svetlost zasvetli u srcima našim, mi vidimo Boga u licu Isusa Hrista. ? ona zasvetli, kada živima u evanđelskim podvizima. Jer ako čovek svoju bogoliku dušu neprestano raspaljuje evanđelskim podvizima, ona svetli i osvetljava svet, i sva bića u svetu, a najpre Isusa Hrista, i u Njemu Boga i Spasitelja. Jer Gospod Hristos nas „dozva iz tame ? čudnoj svetlosti svojoj“ (1Petr, 2,9), da bismo objavili bogočovečanske, božanske dobrodetelji njegove (isto), Ako bogoliku svetlost što je u nama, slijemo sa božanskom svetlošću što je u Hristu, mi dolazimo do poznanja jedinog istinitog Boga i Gospoda, i postižemo spasenje koje nudi jedini istinski Spasitelj ljudi.

Telo ljudsko, to je Bogom stvorena sveća, koja gori i svetli jedino kad se zapali božanskom svetlošću. Kao što voštana sveća ne gori i ne svetli dok se ne zapali, tako i biće ljudsko ne gori i ne svetli dok se ne zapali božanskom svetlošću. ? gorenje i svetlenje ove sveće održava se svetim podvizima evanđelskim: verom, ljubavlju, nadom, molitvom, postom, smernošću, trpljenjem, krotošću, i ostalima.
To je smisao svetle blagovesti apostolove: „Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli svetlost, On zasvetli u srcima našim, da bi se osvetlilo poznanje slave Božje u licu Isusa Hrista“. Samo kad Bog blagodaću Svojom upali sveću duše naše, obasja srca naša, naš se duhovni vid osposobljuje da vidi večnu božansku slavu u licu Isusa Hrista, Bogočoveka.
Ko „u licu Isusa Hrista“ ne vidi Boga, zaista je slep, zaista je tama oslepila oči duše njegove. I on nikada ni u kome i ni u čemu neće pronaći istinitog Boga, jer ga van Hrista nema. Mesto taga, on će proglašavati za bogove razna bića, razne pojave, razne stvari. „U licu Isusa Hrista“ je na najočigledniji način pokazana slava Božja, pokazan sam Bog. To može sagledati svaki koji ozbiljno protare oči duše svoje i otrezni se od pijanstva grehom i strastima.

Čim je čovek uspavan greholjubljem, uspavan ma kojom strašću, on nije u stanju da „u licu Isusa Hrista“ sagleda Boga. Probudi li se pokajanjem iz svoje strasti, iz svoga greholjublja, i otrezni dušu svoju hristočežnjivom verom i ljubavlju, on odmah sagleda u Njemu Boga, i svu slavu božansku, ukoliko je ljudsko biće podneti može