ατὰ τὴν βουλὴν τοῦ θελήματος αὐτοῦ. Postajući Hristom sinovi Božji, prirodno je, hrišćani postaju i naslednici Božji: „ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista“ (Gl. 4,7). I još: „Kad smo deca Božja, i naslednici smo: naslednici dakle Božji, a sunaslednici Hristovi“ (Rm. 8,17). Predodređenje je i ovde predodređenje načela, načina na koji se postaje naslednik Božji. A naslednikom Božjim može postati svaki koji postane brat Jedinorodnom Sinu Božjem, Gospodu Hristu. A brat Njegov postaje svaki koji izvršuje zapovesti Njegovog svetog Božanskog Evanđelja, u kome je izražena sva volja Trisvetog Božanstva odnosno roda ljudskog skupa, i svakog čoveka posebno. Po reči sveistinitog Spasa i Boga Hrista: „Ko izvršuje volju Oca moga koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati“ (Mt. 12,49). Izvršenje pak volje Božje od strane čoveka uvek biva dragovoljno, iako „po nameri Božjoj“: jer namera Božja uvek uključuje i Božje predznanje o našoj ličnoj dobrovoljnoj nameri, pošto kao sveznajući, Bog unapred zna naše namere o nama, te i njih ima u vidu kada donosi Svoju odluku i nameru o nama. Sve što čini, Bog „čini po savetu volje svoje“, tojest po savršenoj pravdi i savršenoj mudrosti, a njima prethodi savršena ljubav, savršeno čovekoljublje. Stoga se i „predodređenje“ Božje o nama svo zasniva na tome. U toj svepravednosti i svemudrosti i sveljubavi je i slava Božija; to je ono što hvalimo i mi koji se uzdamo u Hrista i u Njemu vidimo svu nadu svoga života. Jer On, jedino On, vodi svako ljudsko biće savršenstvu, ako Mu se verom poveri p ljubavlju svu nadu položi u Njega. Vodi kako one iz Jevreja koji su se i pre Njegova ovaploćenja uzdali u Njega, tako i sve, bivše neznabošce, koji Mu posle ovaploćenja pristupaju verom i uzdaju se u Njega.