lagovest spasenja. Nema druge stvarne blagovesti za rod ljudski nego spasti ga od greha, smrti i đavola. Stoga se jedino Hristovo učenje i Hristovo delo i nazivaju evanđelje spasenja. Samim tim što je Bogočovek Hristos savršeni Bog i savršeni čovek, Njega ne može nijedno ljudsko biće umom potpuno shvatiti i obuhvatiti. Svaki čovek je samo bogoliko biće a ne Bog, te stoga i ne može u svoje ograničeno saznanje smestiti Bogočoveka i potpuno Ga racionalno osaznati. Zato je vera u Bogočoveka jedini pravilan stav čoveka prema Bogočoveku. Kroz veru u Bogočoveka raste i čovekovo znanje o Bogočoveku, raste do neslućenih razmera. Jer za veru u Njega Bogočoček daje čoveku „Duha Istine“, koji i uvodi čoveka u svaku istinu o Isusu Bogočoveku i Spasitelju (sr. Jn. 16,13; 14,26). Sav život takvota čoveka vere je u Duhu Svetom; sve njegovo: i um, i duša, i srce, i misli, i osećanja, i volja, nose na sebi pečat Duha Svetoga. To je sila koja ga čuva od svega nesvetog, i znak po kome se on raspoznaje. Duhonosci , hrišćani su uvek duholiki i duhonošeni. Sveti apostol stoga i veli: u Hristu „zapečatiste se Svetim Duhom obećanja“. Obećanja? Datog Bogom preko svetog proroka Joilja (Joilj. 2,28 = D. A. 2,16-21), i samim Gospodom Hristom (Lk. 24,49; D. A. 1,4).