čemo i dobijamo Spasiteljem jeste ostvarenje predvečne misli Božje o nama, „jer nas izabra u Njemu pre postanja sveta“. Izabra sav rod ljudski kao celinu, a nas hrišćane i kao pojedince, predviđajući da ćemo mi s verom i ljubavlju primiti Spasitelja i spasenje. Ovaj izbor ni u kom slučaju ne znači Božje predodređenje, već samo Božje predznanje i predviđanje kako će se ko od ljudi držati prema Spasitelju i spasenju koje On nudi. Jer čovekovoljubivi Spas predlaže spasenje svima, ali ga samo izvestan broj ljudi prima. Primaju ga oni koji se dragovoljno odluče da žive svetim i besprekornim životom u Hristu i pred Hristom. A takav život se živi Duhom Svetim i u Duhu Svetom pomoću svetih tajni, i svetih vrlina koje izviru iz svetih tajni. Takav život, više ili manje, vode hrišćani, svaki po meri svojih napora i podviga. Jer se niko ne može nasilno primorati da živi pravednim i svetim životom. Au je sve zasnovano na slobodnoj volji, na dobrovoljnom naporu i trudu. Vrline, svete vrline se ne mogu nametnuti silom, ili nekim predodređenjem, jer su one od začetka do završetka, delo dobre volje. Zato sveti apostol rečima: „nas izabra u Njemu pre postanja sveta“ dodaje i ovo: „da budemo sveti i besprekorni pred Njim“; – pred Njim: svesvetim, svevidećim, sveznajućim, svebesprekornim. A to ćemo postići, ako dušu svoju, stvorenu od Boga bogolikom i bogočežnjivom, hranimo u ovom životu svetim tajnama i svetim vrlinama.

Bog nas izabra, da budemo sveti i besprekorni pred Njim. No da ti, veli Sveti Zlatoust, čuvši o tom izboru, ne bi pomislio da je dovoljna sama vera, sveti apostol ukazuje i na život. Zato nas izabra Bog, veli on, da budemo sveti i besprekorni. Izbor je i svedočanstvo čovekoljublja Božjeg i svedočanstvo vrline izabranih. Nema sumnje, Bog izabra one koji to zaslužuju. On nas učini svetima, ali mi treba da ostanemo sveti. Svet je koji ima vere (ἄγιός ἐστιν ὁ τῆς πίστεως μετέχων); ἂμωμος – besprekoran je – koji vodi život bez mane