A đavo i smrt grehom su držali u svom ropstvu sve ljude bez izuzetka. Telo Boga Logosa je bez greha, te đavo i smrt nisu imali čime da ga drže u ropstvu, i ono je vaskrslo, vaskrsenjem pobedilo smrt i „proputilo svakom telu put“ u vaskrsenje i u život večni“. Prisutan i u mrtvom telu Svom u grobu, i u duši Svojoj s kojom je sišao u ad, Spasitelj kao da je rekao đavolu: eto tela mog mrtvog; njegova smrt, njegova mrtvost pokazuje da je ono zaista ljudsko; a evo i duše moje ljudske sa mnom u adu; pogledajte, u telu mom i u duši mojoj nema nimalo greha: potpuno su sveti i bezgrešni, zato niste u stanju da ih držite ni u ropstvu smrti ni u ropstvu ada; telo moje bezgrešno svojom božanskom čistotom, bezgrešnošću, svetošću iskupljuje prirodu ljudsku od greha, smrti i đavola, oslobađa ih od robovanja vama, i otvara svakom biću ljudskom put u vaskrsenje i život večni.

„Imamo iskupljenje krvlju njegovom“. Zašto „krvlju njegovom“? Zato što je krv tela Njegova postala božanska i božanskom svevrednošću iskupila od smrti prirodu ljudsku. Zašto još? Zato što je kro Njegova božanska i životvorna, zanavek ostala takva i u telu Njegovom – Crkvi. I mi „imamo iskupljenje krvlju njegovom“, jer živeći u telu Njegovom, Crkvi, mi živimo prečistom i životvornom krvlju Njegovom. Zašto još? Zato što se tom svetom i životvornom krvlju pričešćujemo u svetoj Evharistiji, i tako ona postaje naš život, naša besmrtnost, naša svetost, naša bezgrešnost, naše oboženje, naše spasenje. „Mi imamo oproštenje grehova krvlju njegovom“, zato što je Njegova božanska i sveskupocena krv prolivena za grehe naše. Posle nje, nijedan greh ljudski nije ostao neiskupljen, neoprošten. Toliko je bogatstvo, tolika sila njena. U toj sveskupocenoj i sveživotvornoj krvi može naći iskupljenje i oproštaj svojih grehova svaki ko postane sutelesnik u telu Bogočovekovom, Crkvi (sr. Ef. 3,6; 4,12.16). Toliko je bogatstvo blagodati Hristove, i božanske krvi Njegove