ćuje um, obogaćuje srce, obogaćuje život, obogaćuje volju, i to obogaćuje bogatstvom Božjim. To je svakodnevno iskustvo članova Crkve.

Zato sveti apostol blagovesti: Bog blagodat „preumnoži u nama u svakoj mudrosti i razumu“ – ἐν πάσῃ σοφίᾳ καὶ φρονήσει. Blagodat u mudrosti? To je oblagodaćena mudrost, mudrost božanska, logosna, besmrtna, večna, samo u granicama naše ljudske duše. Obogaćen tom blagodatnom mudrošću, hrišćanin mudro živi u svima Božjim svetovima, izbegavajući greh, od koga duša i luduje i bunca. Jer greh i jeste ludilo duše, bezumlje duše. Kada je na putevima greha, duša čovekova bunca u bezumlju, i lomi se po gudurama i tminama zla i strasti. Samo blagodat Hristova isceljuje dušu od grehovnog bezumlja i ludila. Ona je jedini lek za to u svima čovečanskim svetovima. Greh – bolest, blagodat – lek; greh – ludilo i bezumlje, blagodat -mudrost i zdravoumlje.

Bog preumnoži blagodat „u svakom razumu“. – Blagodat u razumu? To znači: božanska sila, osvećujuća i preobražujuća i obožujuća, osvećuje razum, preobraža ga, obožuje ga. I razum se javlja čist i obnovljen i preobražen i obožen, i iz njega se roje božanske misli, božanska rasuđivanja, božanska umovanja. Dok je pod vlašću greha, razum toči iz sebe tamu i mrak, nakazne i ružne misli, bezumna i luda rasuđivanja, jer greh i caruje u čoveku kroz mnogobrojne demonizme i razna ludila. Ogrehovljen razum uvek je pod vlašću zla, i time posredno pod vlašću đavola. Oblagodaćeni pak razum uvek je pod vlašću božanskog dobra, i time pod vlašću samoga Boga svakoga dobra – Gospoda Hrista. Razum se oblagodaćuje pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Tako, molitva svetom silom svojom oblagodaćuje razum; i omolitvljen razum svako svoje rasuđivanje razvija i vodi božanskim putevima, te ga nikada ne kostolome mračna bespuća. Isto tako, ljubav svetom silom svojom oblagodaćuje razum, te on s ushićenjem blagovesti i opravdava hristoliku ljubav prema svima ljudima i svima stvorenjima i svima tvarima. Tako i smirenost, tako i krotost, tako i post, tako i sve ostale evanđelske vrline, svaka svojom svetom silom oblagodaćuje razum, i time ga preobražava, osvećuje, ohristovljuje, obožuje, obogočovečuje, obesmrćuje, ovečnuje, i na taj način ga osposobljava, te on radosno i ushićeno živi radi večnoga u vremenu, radi Božjega u čoveku, radi bogočovečnoga u ljudima, radi Gospoda Hrista u vremenu i večnosti, i svim bićem svojim usvaja večnu Božansku Mudrost što je u Božanskom Otkrivenju