21 Jer je meni život Hristos a smrt dobitak.
Kopirano
Komentari
Stanite, svi svetovi koliko vas ima, i sva bića! dole sva srca, svi umovi, svi životi, sve besmrtnosti, sve večnosti! Jer sve to bez Hrista - pakao je do pakla, pakao nad paklom, i nema im broja, nema im kraja ni u visinu, ni u dubinu, ni u širinu. Život bez Hrista, smrt bez Hrista, istina bez ...
Više
Hrista, sunce bez Hrista, vasione bez Hrista, - ta to su neopisive besmislice, kostolomne muke, duholomna mučilišta. Neću ni život ni smrt bez Tebe, Gospode svečudesni! Neću ni istinu, ni pravdu, ni raj, ni večnost! Ne, ne! Ti, samo Ti u svemu, kroza sve i nada sve! Ne bude li tako, bolje me potpuno uništi, survaj me iz bića u nebiće, kao što si me nekada iz nebića izveo u biće. Ali znamo, Jedini Ĉovekoljupče, Ti si postao čovek i ušao u naše biće, u naš život, u našu smrt, u naš svet, u našu muku, u našu istinu, i pokazao da si Ti - njihov smisao, i njihov raj. I otkrio si, o Svečudesni, da je život samo Tobom i u Tebi blagovest i raj; tako i smrt, i besmrtnost, i večnost, i svet, i sunce, i istina, i pravda, i jedna vasiona, i druga, i sve vasione, i sva nebesa, i nebesa nad nebesima, i sva bića u svetovima - blagovest do blagovesti i raj do raja. Da, samo Tobom i u Tebi - blagovest do blagovesti i raj do raja, i svemu tome nigde, nigde kraja

...

Ĉovek samo u Bogočoveku doživljuje sebe kao blagovest i kao raj. Onda je blagovest - živeti, blagovest - umirati; raj - živeti, raj - umirati. Onda i smrt postaje čoveku dobitak, jer i ona odvodi k NJemu, nezamenljivom i jedinstvenom Bogu i Gospodu. A gde je On, tu je sav raj, sve večnosti, sva blaženstva. Zar onda smrt nije dobitak? O, On je toliko bezgraničan, da ljudsko biće koje živi u NJemu verom i ljubavlju, On sa svih strana opkoljava, čineći ga učesnikom svih Svojih savršenstava. I takav čovek Hristom oseća sebe kao sebe, i saznaje sebe kao sebe. I sve Hristovo, pomoću svetih tajni i svetih vrlina postaje njegovo, a on - božanski sunaslednik Hristov (sr. Gal. 4,7; Rim. 8,17). Tajna je ovo velika: reč je o čoveku kao članu Crkve Hristove, kao članu čudesnog tela NJegovog, u kome se svešteno i tajanstveno vrši čovekovo ucrkovljenje i ocrkovljenje, uhristovljenje i ohristovljenje, ubogočovečenje i obogočovečenje.

Istina, ako nije Hristos, ne treba mi, pakao je. Tako i pravda, i ljubav, i dobro, i sreća; tako i sam Bog, ako nije Hristos, pakao je. O, ne treba mi, ne treba, ne treba ni istina bez Hrista, ni pravda bez Hrista, ni ljubav bez Hrista, ni Bog bez Hrista. Neću ih ni po koju cenu! Evo, pristajem na sve smrti; u svaku me po stoput vrgnite, u svaku bez ostatka saterajte i nemilosrdno uništite, samo ništa bez Hrista neću: ni sebe, ni samoga Boga, i sve što je između toga - neću, neću, neću!

"Meni je život Hristos, a smrt dobitak": i umrevši, izjavljuje sveti apostol, ja umreti neću, jer imam život u sebi. Neprijatelji moji bi me onda umrtvili, kada bi mogli strahom iščupati veru iz duše moje; dok je Hristos sa mnom ja živim, makar i smrt naišla. Ĉak i u ovom životu ne sačinjava moj život to što živim već Hristos. I kada se u ovom životu ne sastoji život u tome, nego što sada živim u telu, živim verom; utoliko pre i za budući život izjavljujem: ja više ne živim, nego živi u meni Hristos (Gal. 2,20). Takav treba da je hršpćašš. Ne živim ja, - raščlanjuje apostolovu misao sveti Zlatoust -, običnim životom. Kako onda živiš, blaženi Pavle? Zar ti ne gledaš sunce? zar ne dišeš zajednički vazduh? zar ne upotrebljavaš hranu koju i svi? zar ne hodiš po zemlji kao mi? zar ti nije potreban san, odeća, obuća? Što kažeš: "ne živim"? Kako ne živnš? Što se hvališ? - No, ovo nije hvalisanje. Da nije dela koja svedoče, ovo bi se s pravom moglo nazvati hvalisanjem. A pošto dela svedoče, kakvo je onda hvalisanje? Apostol izjavljuje da on ne živi; na drugom mestu veli: razape se meni svet, i ja svetu (Gal. 6,14); a na trećem: meni je život Hristos. Šta sve to znači? - Evo šta: naziv život ima mnogo značenja, kao i naziv smrt. Postoji život telesni, postoji i život grehovni, kao što apostol kaže na drugom mestu: koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu? (Rim. 6,2). Prema tome, može se živeti grehovnim životom. No postoji život večni i besmrtni, a sa njim i nebesni, jer apostol veli: naše je življenje na nsbesima (Flp. 3,20). Isto tako postoji i život telesni, o kome je rečeno: u NJemu živimo, i krećemo se, i jesmo (D. A. 17,28). Dakle, sveti apostol ne kaže da on ne živi prirodnim životom,već da ne živi životom grehovnim, kojim žive svi ljudi. I s pravom tako govori. Jer ko ne žudi za sadašnjim životom, kako živi njime? Kako živi njime onaj koji žuri ka drugom životu? Kako živi njime onaj koji prezire smrt? Kako živi njime onaj koji ne želi ništa zemaljsko? Kako živi njime onaj koji ne haje ni za hranu, ni za odelo, ni za išta ovdašnje? Reci mi: zar tim životom živi onaj koji prezire i novac, i uživanja, i glad, i žeđ, i opasnosti, i zdravlje, i sreću? Sigurno ne. Sveti apostol živi ne tim životom, već životom kojim hoće Hristos. Izjavljujući: "meni je život Hristos", sveti apostol kao da veli: ispitaj život moj, i videćeš da je meni Hristos život. "A smrt dobitak". Zašto? Zato što ću posle smrti jasnije poznati NJega, jer umreti znači otpočeti pravi život. Ništa mi strašno neće učiniti oni koji me ubiju, jer će me odaslati k mome životu, oslobodivši me ovoga koji mi nije svojstven
Sv. Justin Ćelijski
Sv. Justin Ćelijski
(1894 - 1979)
Analiza
Pretraga