e sve stvoreno na samoj zemlji, akamoli u celoj vasioni, ili tek u nevidljivom svetu! Kakva li bića, i sile, i slave! „Sve što je na nebu“, – a od svega sveti apostol spominje samo nešto-nešto: Anđelske Prestole, Gospodstva, Poglavarstva i Vlasti. A ostalo je sa divljenjem i pobožnošću prećutano. Ljudski um nije u stanju da zamisli, akamoli da shvati Božju tvorevinu od vrha do dna. Iz ove apostolove blagovesti jasno je ono što je za nas najglavnije: ništa nije ušlo u postojanje mimo mudrost i volju Božju: savršenu mudrost i svemoćnu volju. Po svome poreklu sve je od Boga Logosa, see je u suštini logosno. A po cilju? I po cilju je sve logosno, jer se sve ne samo kroz Njega sazda nego „i za Njega sazda“. Takav je naš put: počinjemo od Bespočetnog i završavamo Beskrajnim. I naš početak i naš završetak su u Bogu Logosu. Ne samo naš, nego i celokupne tvorevine. Bilo bi nelogično i neprirodno da logosnoj tvorevini bude cilj nešto drugo a ne Bog Logos. Božanske logosne sile su ustvari jedine stvaralačke sile u svetu. Ovo rojenje potomaka iz predaka, plodova iz semenja; ovo nezadržljivo odživljavanje života u bezbroj bića; ovo čudesno odvijanje svega što postoji u bezbroj oblika, – sve to biva po tajanstvenom delovanju tih logosnih stvaralačkih sila, stavljenih u suštinu svih tvari pri stvaranju.

Logosna celishodnost sveta i života poremećena je grehom. Otkuda greh u svetu stvorenom bezgrešnim Bogom Logosom? Od zloupotrebe stvaralačkih logosnih sila. Logosna sila koja ne ide svome cilju: Bogu Logosu, ne radi za Njega već protiv Njega, i jeste greh. I još: to je sila koja je za svoj cilj proglasila ili sebe ili koju drugu tvar. U tome je sav đavo, u tome i čovek ukoliko grehom ide za njim. Bog Logos nije moj cilj, već ja sam: sav u sebi, i sav za sebe. Takva je logika svakoga greha, i onog najvećeg i onog najmanjeg. Otuda je greh jedina alogosnost, jedina alogičnost u svetu. Bog Logos je zato i postao čovek, da bi čoveka oslobodio te ubitačne alogosnosti, spasavajući ga od greha, smrti i đavola. I tako uspostavio logosnu celishodnost u našem čovečanskom svetu. Logosna jednociljnost vezuje najmanju bubicu sa najogromnijim suncem u vasioni, čoveka – sa Anđelom i atomom. Jednociljnost, jednoporeklost, jednopostalost. Jer smo svi od Njega – Boga Logosa; svi, i sve, i sva osim greha i zla. A zla nema izvan greha. Slobodna volja, stvorena bogolikom da bi bila bogočežnjiva, okrenula se od Boga, krenula na suprotnu stranu od Boga, i radi protiv Boga. Eto, u tome je suština svakoga zla: i đavolovog i čovekovog. U tome je i smrt, jer je prekinuta veza sa Bogom Logosom, od koga je i život i postojanje.