„tajnu koja je bila sakrivena od vekova i naraštaja, a sad se javi svetima njegovim“. Sakrivena Bogom zbog tame greha i smrti naše, a sad? – objavljena Gospodom Hristom „svetima njegovim“. Ona, svesveta tajna objavljena je „svetima“. „Svetinje – svetima“. Uvek tako. Ne baca se
...Više
biser pred svinje. Svinje su strasti koje ne razlikuju svetinje od pomija. Zaljubljeni u grehe i smrtonosne slasti, ljudi, svi ljudi svih naraštaja i svih vekova, tamom zla skrivali su od sebe jedinu spasonosnu svetinju, blagovest, tajnu: Boga Logosa. I opet, sama se ta presveta tajna skrivala od nesvetih bića. „A sad se javi“ – ovaploćenjem Boga Logosa, Njegovim životom, stradanjem, smrću, vaskrsenjem, vaznesenjem, silaskom Svetoga Duha, – javi se kao Crkva, i ostade u svetu kao Crkva. A Crkva: božanski cilj i smisao svih svetova, svih bića, a najpre ljudi; božansko svetište i osvetište; božanska „Svetinja nad svetinjama“ koja osvećujući spasava od svega nesvetog: greha, zla i đavola; božansko obitalište Presvete Trojice – „telo Svete Trojice“ – u kome se živi od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Zaista, presveta tajna, svetajna; zaista, presveta svetinja, svesvetinja; zaista, presveta blagovest, sveblagovest